Умрло ми срце живо;
Моје пјесме – моја чеда –
У срцу сам посакриво.
Газим трње свога пута
Низ који ме судба рину,
Лутајући, како лута
Мртва звијезда кроз празнину.
Ал кад твоје око пане
На ту звијезду, моје дијете,
Тада пјесма опет плане
Ко да искре небом лете; –
А ти гледаш како сјаје
Испред твога чиста вида,
А не знадеш, душо, шта је
Кад се срце тако кида!
1889.
