Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Силвије Страхимир Крањчевић | ЈА САМ



Ја сам, душо, кип од леда,
Умрло ми срце живо;
Моје пјесме - моја чеда –
У срцу сам посакриво.

Газим трње свога пута
Низ који ме судба рину,
Лутајући, како лута
Мртва звијезда кроз празнину.

Ал кад твоје око пане
На ту звијезду, моје дијете,
Тада пјесма опет плане
Ко да искре небом лете; –

А ти гледаш како сјаје
Испред твога чиста вида,
А не знадеш, душо, шта је
Кад се срце тако кида!

1889.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта