logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Силвије Страхимир Крањчевић | ИЗ ТРАНСЕ



Гле, досада је дошла и склопила ми очи;
Шутке зурим у празнину,
На једној гдје се тачки и смрт и живот рочи
У нирванску пустолину.

А засићено срце, ко мртво бојно зрно,
Сад спокојна хлади тама...
И лежим, лијен лежим; кроз смртно вело црно
Свиће ево вјечност сама.

Још чвршће склапам очи, још тврђе хоћу мријети,
Посве, посве, заувијеке,
Ко дивљу гдје ће искру хураган ме однијети
У етерске бездни меке.

И заспим каткад тако – ко плахту за мртваца
Вјечност шири хаље своје,
А на њој мрљу видим – то ваљда сјену баца
Лик досадни бити моје!

Ах, ништа више нема да збришем је отуда,
Она стоји тужно тако;
А мене из сна буди и опет мисо луда:
Је л' морало бит овако?!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта