Мисли тешке, горке, мисли као пелен,
Мисли, што од среће вечите бежите,
Сапутнице мог живота невеселе!
Мисли, родитељке патње и мучења,
И мисли ледене, мисли очајнице,
Мисли што сте извор суза, огорчења,
И мисли слободне, мисли као птице.
Зашто ми уморне раздирете груди,
Кад хоћу да својим путем идем мирно?
Зашто ваш зов снагу сломљену ми буди
И води борбу с тамом непрозирном?
Распалити нећеш догорели огањ,
И последња искра у пепелу трне.
Лек нећете наћи болу срца мога,
Ви болесне мисли, беживотне, црне!
• Превео с руског Радивоје Константиновић
