Textual description of firstImageUrl

Сергеј Јесењин | ХАЉИНА БЕЛА



Хаљина бела, пурпурна трака,
Латице кидам дозрелог мака.
Славље у селу попут олује,
У колу њена песма се чује.

Сећам се, мину уз подсмех благи:
Леп си , ал’ ниси мог срца драги.
Плам твоје косе нек ветар гаси,
А моје други милује власи.


Знам да јој нисам близак и мио:
Мало сам плесао, премало пио.
Био сам тужан, увек у сени,
Док песма јечи и вино пени.

Срећник, јер он је бестидник мали,
Његова брада прси јој пали.
И док у плесу ватра је греје,
Она се мени у лице смеје.

Хаљина бела, пурпурна трака,
Латице кидам дозрелог мака.
Ту попут мака срце ми вене,
Залуд јер она није за мене.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана