И до крви и до боли.
Лед ледени, добро знамо,
Врело срце не преболи.
Преврнута чаша с крила
Није иста у час сиви.
Ти запамти, моја мила:
На земљи се једном живи!
Гледај мирно врх окана:
Све притисле сиве мемле.
Месец као жута врана
Вије, кружи, изнад земље.
Хајде, љуби! Посред цвећа
Трулеж песме пева фини.
Ко да моју смрт осећа
Тај што кружи у висини.
Увенуше старе силе,
Мирим се са крајем грубим.
Све до смрти, усне миле,
Ја бих хтео још да љубим.
И нека би кроз све снове,
И без стида, сред спокоја,
Нежним шумом вишње ове
Одјекнуло: "Ја сам твоја".
И нека се чаша пића
Не пролије у час сиви.
Певај, драга, мога бића:
На земљи се једном живи!
• Превео Бранко Јовановић
