Textual description of firstImageUrl

Сергеј Јесењин | ХАЈДЕ, ЉУБИ МЕ




Хајд', љуби ме, љуби само,
И до крви и до боли.
Лед ледени, добро знамо,
Врело срце не преболи.

Преврнута чаша с крила
Није иста у час сиви.
Ти запамти, моја мила:
На земљи се једном живи!

Гледај мирно врх окана:
Све притисле сиве мемле.
Месец као жута врана
Вије, кружи, изнад земље.

Хајде, љуби! Посред цвећа
Трулеж песме пева фини.
Ко да моју смрт осећа
Тај што кружи у висини.

Увенуше старе силе,
Мирим се са крајем грубим.
Све до смрти, усне миле,
Ја бих хтео још да љубим.

И нека би кроз све снове,
И без стида, сред спокоја,
Нежним шумом вишње ове
Одјекнуло: "Ја сам твоја".

И нека се чаша пића
Не пролије у час сиви.
Певај, драга, мога бића:
На земљи се једном живи!

      • Превео Б. Јовановић



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана