Неко песму весело певуши,
Далеко је, далеко од мене.
Ја бих хтео да му се придружим,
Ал' не дају груди разбијене.
Узалудно душа за њом жуди,
У грудима тражи сличне звуке,
Зато што су и снагу и груди
Изнуриле невоља и муке.
Одвећ рано мисли ми полећу
Ка сновима земље идеала.
Рано почех да ропћем на срећу
И мислим шта прошлост ми је дала.
Рано душом, страсном, узаврелом,
Тражих себе у дане суморне,
Па не могу да певам весело,
Немам снаге, груди су уморне.
Далеко је, далеко од мене.
Ја бих хтео да му се придружим,
Ал' не дају груди разбијене.
Узалудно душа за њом жуди,
У грудима тражи сличне звуке,
Зато што су и снагу и груди
Изнуриле невоља и муке.
Одвећ рано мисли ми полећу
Ка сновима земље идеала.
Рано почех да ропћем на срећу
И мислим шта прошлост ми је дала.
Рано душом, страсном, узаврелом,
Тражих себе у дане суморне,
Па не могу да певам весело,
Немам снаге, груди су уморне.