Далеко је, далеко од мене.
Ја бих хтео да му се придружим,
Ал' не дају груди разбијене.
Узалудно душа за њом жуди,
У грудима тражи сличне звуке,
Зато што су и снагу и груди
Изнуриле невоља и муке.
Одвећ рано мисли ми полећу
Ка сновима земље идеала.
Рано почех да ропћем на срећу
И мислим шта прошлост ми је дала.
Рано душом, страсном, узаврелом,
Тражих себе у дане суморне,
Па не могу да певам весело,
Немам снаге, груди су уморне.
