Једна бреза бела
Блиста се у сребру
Свог снежног одела.
С пахуљастих грана
Сјаји перваз снежни
И кићанке пупе
Кô гроздови нежни.
Брезу у тишини
Као да сан хвата
Док пахуље горе
У огњу од злата.
А сањива зора,
Изнад ње кад сване,
Новим сребром стално
Засипа јој гране.
Превео Никола Бертолино
(Из књиге Ко сам шта сам, Београд, 2019)
