Једна бреза бела,
Блиста се у сребру
Свог снежног одела.
С пахуљастих грана
Сјаји перваз снежни,
И кићанке пупе
Кô гроздови нежни.
Брезу у тишини
као да сан хвата,
Док пахуље горе
У огњу од злата.
А сањива зора,
Изнад ње кад сване,
Новим сребром стално
Засипа јој гране.
