дубоку ћу себи да ископам јаму,
да препустим своје старе кости онима
ко ајкула морска уроњен у таму.
Мрзим опоруке и мрзим гробнице!
Пре нег’ што од света сузу бих да молим
гавране бих рађе звао, жив, да птице
крвав труп ми кљују кљуновима голим!
Црви, глува, слепа, црна пратњо грозна,
ево вам мртваца слободна, радосна;
филозофи раскалашни из трулежи,
плазите, ево вам рушевина моја,
и реците — има мука ли још која
за тело без душе што с мртвима лежи!
Превео Иван В. Лалић
