Треба увек бити пијан. Све је ту: то је једино питање. Да не бисте осећали страшно бреме Времена које вам слама плећа и повија вас према земљи, треба да се опијајте без предаха. А чиме? Вином, поезијом или врлином, како вам воља. Али опијајте се. Па ако се каткад, на степеништу какве палате, на зеленој трави у некоме јарку, у суморној самоћи своје собе пробудите, кад је пијанство већ попустило или нестало, запитајте ветар, талас, звезду, птицу, часовник, све што јури, све што хучи, све што пева, све што говори, запитајте који је час; и ветар, талас, звезда, птица, часовник одговориће вам:
- Час је да се опијајте! Да не бисте били мученичко робље Времена, опијајте се; опијајте се без престанка! Вином, поезијом или врлином, како вам воља.
