Лепото? Твој поглед, свет и крцат тмином,
измешано сипа зло и добро нама,
па те зато могу поредити с вином.
У твом оку сунце залази и свиће;
Као бурно вече ти одишеш зраком;
Усне ти амфора, а пољупци пиће
што хероје слаби, децу чини јаком.
Из бездана крочи, ил’ са звезда паде?
Уз твој скут се удес мота као псето;
Насумце расипаш радости и јаде,
владајући над свим, нехајна за све то.
По мртвима газиш и ругаш се њима;
Под накитом твојим и гроза је љупка,
а порок, тај драгуљ најдражи међ свима,
по стомаку твоме заљубљено цупка.
Озарени смртник лети твојим трагом,
светиљко, и кличе: Благослов том пламу!
Дахтави љубавиик повијен над драгом
сличи самртнику што милује јаму.
•Превео Коља Мићевић