Textual description of firstImageUrl

Шарл Бодлер | БЛАГОСЛОВ




  К небу, гдје му око види трон од злата,
Ведри Пјесник руке диже, и, од сјева
Разграњених муња бистрог духа свога,
Он не види руљу што је пуна гњева:

    Благословљен да си, Боже мој, што патњу
Даде нам за лијек грјехова нам клетих
И да сок нам буде члст, најбољи, који
Кр’јепећ у крај води уживања светих!

    Знам да мјесто чуваш Пјеснику гдје сретни
Редови се нижу светих Легиона
И да га позиваш на вјечито славље
Трона, и Крепости, и Доминациона.

    Знам: само је патња племенитост коју
Зуб земље и пакла не може да дира,
А за градњу треба мистичне ми круне
Рад свију времена и свију свемира.

    Изгубљено благо прастаре Палмире,
Незнане ковине, бисер мора тајнлх,
И у твојој руци, премало би било
За дијадем тај ми ведри, л’јепи, сјајни;

    Јер ће он ми бити само од чиста св’јетла
С огњишта исконског, врела светих зрака
С којих очи смртне – сјај кад свој сав дају –
Зрцала су плачна, пуна полумрака.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана