logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Шандор Петефи | КРАЈ СЕПТЕМБРА



У долу још цвета касних башта цвеће,
Још се под прозором зелени топола,
ал', видиш, оданде већ се зима креће?
И снег је већ пао поврх брега гола.

Још у моме срцу лето не избледе
И у њему цвате прамалеће чело,
Ал' тамну ми косу прошараше седе,
Дирну моју главу зимско иње бело.

Одјуриће живот, цват ће стрти студи…
Седи ми у крило, драга, док сам с тобом!
Ти што сада главу стављаш ми на груди
Да л' ћеш ми се сутра срушити над гробом?

Ако умрем први, тело ми без жица
Да л' покрићеш пластом, рећи жалећи ме?
Да л' ћеш због љубави некога младића
Хтети да оставиш чак и моје име?

Удовичког вела кад се манеш клета,
Ко црни га барјак над гроб мој задени,
Доћи ћу по њега из подземног света
Усред тамне ноћи и узет га к мени,

Да сушим њиме сузе што ми кану,
Јер ме заборави, лако и без боли,
И да њим завија на свом срцу рану
Онај што те ту, и сад, вечно воли!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта