Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Шандор Петефи | ИЗА ОНИХ МОДРИХ ГОРСКИХ БИЛА



Иза оних модрих горских била…
Од сада живећеш, моја најмилија,
Привијена уз свог срећног мужа
Коме миље твоје срце пружа;
Упознаћеш драгости далеке
У румени нове зоре неке,
Дубраве Ердеља, самотнице,
Подастреће пред нас своје лице.
Усуду верни смо и ти и ја,
Једини друг нам је природа,
Вековечно дивотно јестество,
Заноса и дивљења нам место.
Има ли друга бољег, кажи,
Што никад га не ухватих у лажи,
Што сенку с душе болне скида,
Не наноси ране већ их вида.
Живећемо изван сваких мука,
И неће нас таћи светска бука,
Само ромор налик брују мора,
Одјек неких далеких раздора,
Немоћан да растера нам снове
Док нас уљуљкује у заносе нове.
Тамо те водим, једини мој цвете,
Самоћа и пустош где нису уклете,
Не би ли речи за те измишљене,
Жено моја мила, грунуле из мене!


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта