да ми није само прости зрак.
Хтео бих да ово шумско бивство
дојави дубље честито тајанство.
И ако некуд одем, задахнут,
биће то стазе неприметне пут.
Не куд већина тегли терет свој,
кад шине или песак заспе зној.
Не, ако за мном и открије траг,
једанпут, неко, мио ми и драг.
Видеће кад зађе путевима сене,
да већих промена нема код мене.
Утврдих јаче тек, вером и сном,
оно што држах и пред истином...
