slike pesnika

Роберт Фрост – ПУСТА МЕСТА



robert-frost-pusta-mestaСпоро су снег и ноћ, ах, споро, споро пали.
У пољима се моја прошлост сва губи. Али,
док гледам груде земље под покривачем нежним,
са вечном снагом траје оно за чиме жалим.

Сад моје, ове шуме некад су туђе биле.
Већ су се животиње по брлозима скриле,
а мене су, засталог, несвесног окружења,
самоће вековечне, у мислима, опиле.

Али самоћа, ваљда јер нема свог почетка,
пустошнија од ере моје и мојег претка,
под ћилимима белим тог девичанског снега,
не открива ми ништа сем свеопштег свршетка.

И не плаши ме простор овај пуст и безместан,
ја сам, између звезда безљуђа страшног свестан,
али у себи самом, из дома родног понех
свој страх од унутарњег, у мени пустог места.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта