ал' не може се ићи низ два
у исто време, имам на уму.
Погледом лутам ка оном друму
који се губи у травама.
Па се одлучих да кренем другим,
јер, чинило се да тај је прави;
једнако он је опкољен дугим
шипражјем, њиме да не заблудим,
као ни првим, у густој трави.
Тог ме је јутра одлука звала:
да другим путем окушам срећу;
и на тај први нога би стала,
само кад не би већ сада знала
да никада се вратити нећу!
Будућност сетне не виде очи,
ни на два друма сећање:
тај ређи, којим стопало крочи
и истоветан којег прескочи. -
Отуд другачије било је све!
• Препевала с енглеског Данијела Марковић
