logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Роберт Фрост | КА НАСИПУ



Љубав такоше усне, и упише
слатко, како је најбоље, по мраку;
и једном, мени беше исувише;
живео сам у зраку

посвећења у слатке ствари среће
минуле – да ли то маска утону
скривеног грозда у јаро пролеће,
низ брежић, у сутону?

Несвестице сам имао и бол,
с мирисом меда полеглог на травку
док је скупљао непознати дол
капи росе на зглавку.

Жудих чистоту и мекоту, али
она би тврђа а ја врло млад,
петељка руже не хте да пожали,
убадала ме тад.

Нема радости већ ко да је замор
мешан с горчином која нам се нуди,
само тај умор, и кривица само;
за мрљом жудим

од суза, после свега што се збило.
Жудим љубави моћну неизмерност,
сладак и горак терет као крило
и разгорену верност.

А кад сам грч, и страх, и горко плачем,
ја не знам шта ћу с рукама од беса,
само дланове забијам што јаче
у траве и у песак,

јер рана није доста, не то хоћу:
дуго сам с овим теретом и тмином
да не осетим земљу ко тешкоћу
читавом својом дужином.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта