оквир спуштен кад падне ноћ;
Ал нека нема застор моћ
међу тобом и мном.
Сан главе изнад земног хyма,
облаку ближи сан је тај,
ипак, не збори сав твој сјај
језик дубокоуман.
Ал дрво, ја те видим дубље,
а видиш ли ме ти, док снивам,
видиш ме кад одбачен бивам:
цео, ал изгубљен.
Дан споји наше главе неме:
ал њен свет сан је њеног ока,
твој је спољашњи свет, ван окна,
мој унутрашњи, време.