Textual description of firstImageUrl

Роберт Фрост | ДРВО ПОД МОЈИМ ПРОЗОРОМ



Дрво под мојим прозором,
оквир спуштен кад падне ноћ;
Ал нека нема застор моћ
међу тобом и мном.

Сан главе изнад земног хyма,
облаку ближи сан је тај,
ипак, не збори сав твој сјај
језик дубокоуман.

Ал дрво, ја те видим дубље,
а видиш ли ме ти, док снивам,
видиш ме кад одбачен бивам:
цео, ал изгубљен.

Дан споји наше главе неме:
ал њен свет сан је њеног ока,
твој је спољашњи свет, ван окна,
мој унутрашњи, време.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана