Textual description of firstImageUrl

Ристо Ратковић | ЗВЕР – ЈАГЊЕ



Хитра и оштра зора ко кама,
Зора тичијих крила.

Клисурама и кланцима небеским
Ори се буђења крик,
Крик сунца васељенског,
Глас буђења Јагњета Пламеног.

Од гласа његова оглувеше брда,
И непомично камење поста...
Види се још само небопад,
Тих и тих небопад.

Са руном од светлих муња
И зеницом од грома веселог
Јури пламено Јагње,
Хуји Звер-Сунце.

Његов огромни поглед улива оштру ми смелост
Да му тепам, да тетошим:
Јагње, о моје Јагње Пламено,
Паси ми цвеће, Цвеће Ледено.

И прокључа у мени челик јасности,
Челик храбрости сунчане:

Сунце!
Крикни!

Заблистај гласом пламеним
Под небом и над небом,
Проломи дахом кликтавим
Подамном, надамном!

О, зоро, оштра и хитра,
О, зоро,
О, зоро тичијих крила,
О, зоро, Тицо Ватрена!

Ево ми трешти чело од весеља!
Говорим: то мапу везем тела свог.

У тело моје жив је закопан звер –
То он ове речи везе.
У тело моје жив је закопан дух –
То он ову песму пева.

Сунце!



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана