logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Ристо Ратковић | ЖИВИ ВЕТАР



Пуно је ветра гробље,
Јауком полуделог ветра
Што чупа косе од бола,
Од бола и јада бесмисленог.

На гробу једном, гле, никао диван цвет,
Крилат ко осмех некада оне
Што сада доле спи.

О, то и јесте њено бивше око,
Тај крилати цвет!

Увери га, слепи ветре,
Ветре!

Размахни крилима, ветре,
Тако силно да више разлике не буде између неба и тебе.

Звездама ли то ветар,
Крилима звезданим лупа ли то ветар
Огромно око океанско
Или то моје срце не откуцава равномерно?

Ах, шта ми сва та питања значе,
За ово крваво лишће људскога меса!


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта