Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ристо Ратковић | ЗЕМЉО МОЈА



Нисам знао колико те волим,
Земљо моја, колико сам везан
За те крвљу, осећајем голим.
Жиг твој дубок, у ме је урезан.

Браћа моја што тамо осташе,
Причују се некад уху лудом,
Сањам траве и пропланке наше
И видим те обасјану чудом.

Земљо моја, тешка мученице,
Рано жива, уцвељени роде,
Мисо на те: скамени се лице,
Сетим те се: и сва радост оде.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта