Textual description of firstImageUrl

Ристо Ратковић | ЗЕМЉО МОЈА



Нисам знао колико те волим,
Земљо моја, колико сам везан
За те крвљу, осећајем голим.
Жиг твој дубок, у ме је урезан.

Браћа моја што тамо осташе,
Причују се некад уху лудом,
Сањам траве и пропланке наше
И видим те обасјану чудом.

Земљо моја, тешка мученице,
Рано жива, уцвељени роде,
Мисо на те: скамени се лице,
Сетим те се: и сва радост оде.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана