нађеш још мало љубави за себе
заборави све што је ружно
и мисли на топлину ријечи
којом бијаше обдарена
њежност једне храпаве сељачке душе.
кад пашњак процвјета пјесмом дјевојака,
кад пропупа шљивик росом успомена,
не тужи, мајко, за стадима бијелим,
моја пјесма код њих ситну пјесму везе.
у њима су листале твоје зоре,
али не тугуј никад за марамом дјевојке,
јер тешки су, тешки, мајко, бисери суза.
(Aприл 1955)