Осећа чврсти живот пчела како се у њега збија;
Он викаше, и његов мирис, разорен у бескрају,
С исцепаним сањањем чуда, престаде да опија.
Тај пут ким се пела девојка;
Она је ишла свијена, уснама смешила се.
Осећаше: "Ускоро бићу мајка!"
Замисли свога сина у јутру првог дана.
Нити чу бол цвета, у коме би рад пчела;
Нико до неба не чу бол тај, без гласа
Као у сну. Она се обазриво пела,
Носећи убицу птица испод својега паса.
