Textual description of firstImageUrl

Растко Петровић | БОЛ ЦВЕТА, И МАТИ ЛОВЦА ПТИЦА



 Цвет тај, ево, што дршће, у дану, лишћу и сјају,
Осећа чврсти живот пчела како се у њега збија;
Он викаше, и његов мирис, разорен у бескрају,
С исцепаним сањањем чуда, престаде да опија.

Тај пут ким се пела девојка;
Она је ишла свијена, уснама смешила се.
Осећаше: "Ускоро бићу мајка!"
Замисли свога сина у јутру првог дана.

Нити чу бол цвета, у коме би рад пчела;
Нико до неба не чу бол тај, без гласа
Као у сну. Она се обазриво пела,
Носећи убицу птица испод својега паса.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана