Ранко Младеновић – О, ДУШО

О душо да л' се сећаш како
У поноћ лако
Тебе сам тако
Као крином
Месечином...

И како сам пао уморан и ровит
У понор страховит
И пио црн и лековит
Медок...
О душо, душо, Бог ми је сведок!

 Ранко Младеновић   

ПОДЕЛИ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter