Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Рајнер Марија Рилке‎ | ПОЧЕТАК ЉУБАВИ



О, осмех, први осмех, осмех наш.
Како то беше исто:
удисати мирис расцвалих липа,
слушати тишину парка –
па тада наједном подићи очи,
погледом се срести
и чудити се све до осмеха.

У том осмеху
беше успомена на једног зеца
што је до малопре скакутао по трави;
то детињство осмеха беше –
већ га озбиљније косну кретање лабуда,
кога смо видели потом како на два дела
вечери неме рибњак полови.

А крошње –
својим рубовима према чистом,
слободном, већ сасвим будућем ноћном небу,
оцрташе руб осмеху овом
према усхићеној будућности на лицу.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта