Мој живот није овај стрми час, час који ми овако журно стреми.
Пред својим житним пољем ја сам клас,
тек један глас сам само, и то глас
што први сред мог вишегласја неми.
Између два сам звука дубок мук,
који их трајном усклађењу гони:
јер прети да надјача смрти звук —
Но тамнога их интервала мири лук
Лепотом старом песма звони.
