Textual description of firstImageUrl

Рајнер Марија Рилке | ДОДИРНЕ ДУШУ



Додирне душу скоро свака ствар,
одасвуд бруји спомињања глас.
Понеки дан што прође стран за нас
у будућности стигне тек ко дар.

Ко мери наш допринос? Да ли ко
од прошлих, старих лета нас распреда?
Шта од постања сазнасмо, сем то:
да све се једно у другом огледа?

Да се на нама равнодушност греје?
О, доме, траво, о, вечерња сени,
док се гледамо тако, обргљени,
наједном све то кроз вас к нама веје.

Кроз сва се бића пружа простор један:
суштински светски простор. Кроз нас ласте
пролећу тихо. Ја, рашћења жедан,
погледах, и: у мени дрво расте.

Бринем, а дом је на дну мог срца.
Чувам се, а у мени стража бдије.
У мојој новој љубави се свије
свет лепи, да ту почива и грца.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана