није за тебе тресак нити цепање суво.
Буди оно што јеси, цео пређи у уво –
твоје је да вибрираш, твоје је да корачаш.
У новим пределима слуте се твоји кораци,
док палацају муње, плава те тога штити
(непробуђени у детету чамују пипци смрти)
и твоје опоре речи овде су једини знаци.
Не буди разуман, понекад можеш да враћаш
зелено време апокалипсе, на прескок жита зрију
запенушаш у свему, пусти да ти се смију –
по стоти пут ти кажем: твоје је да корачаш.