бразду неспокоја, бактерије смрти,
нико нас достојно не уме да спори,
морамо са собом сами заратити.
Кренимо одједном на четири стране,
јер у свему страсни део мене има;
под главом се мучи сунце да огране,
а стегна негвама обавија зима.
Величанствен хаос, хаос озарења
витла ми прашину с зарђалих чула:
здравствујте моја целителна бдења
и пушкарнице нових караула.
То је онај живот у коме ми свуда
гонг већ најављује одгођену трећу.
Могао сам бити краљ, богаљ и луда,
и законодавац – мого али нећу.