Textual description of firstImageUrl

Рајко Петров Ного | БРАЗДА НЕСПОКОЈА, ТЈ БРАЗДА СМРТИ



Уљуљкана душо, дубоко заори
бразду неспокоја, бактерије смрти,
нико нас достојно не уме да спори,
морамо са собом сами заратити.

Кренимо одједном на четири стране,
јер у свему страсни део мене има;
под главом се мучи сунце да огране,
а стегна негвама обавија зима.

Величанствен хаос, хаос озарења
витла ми прашину с зарђалих чула:
здравствујте моја целителна бдења
и пушкарнице нових караула.

То је онај живот у коме ми свуда
гонг већ најављује одгођену трећу.
Могао сам бити краљ, богаљ и луда,
и законодавац - мого али нећу.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана