Textual description of firstImageUrl

Раденко Настић | V



Желим успаванку без гласа
У телу што гори, и таласа
Ко шум незнани у глуви час
Делић небеса птицу, и клас.

Желим успаванку без гласа
Што слутњи налик чита се
Са цвета, звезде, и таласа
И што једном само наизуст зна се.

Још ноћас нек ме успава
Мирис зрелог жита, или трава
Неми шапат (док на ветру се њишу)
А сутра већ слутим Јесен, и Кишу.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана