> Раденко Настић | V - Поезија суштине
Textual description of firstImageUrl

Раденко Настић | V



Желим успаванку без гласа
У телу што гори, и таласа
Ко шум незнани у глуви час
Делић небеса птицу, и клас.

Желим успаванку без гласа
Што слутњи налик чита се
Са цвета, звезде, и таласа
И што једном само наизуст зна се.

Још ноћас нек ме успава
Мирис зрелог жита, или трава
Неми шапат (док на ветру се њишу)
А сутра већ слутим Јесен, и Кишу.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта