Textual description of firstImageUrl

Раденко Настић | IV



Ћутиш.Осмех казујеш
Порцелански дечаче
А било је: чекај ме
У сну најтужније се плаче.

Стид те вече да позлатиш
На маскенбалу птица
Ћутиш, а све иде
И дан, и ноћ, и прашина са лица.

Чекаш да врата се затворе
Порцелански дечаче
У ходницима најлепше се сања
И ветар плаче, увек плаче.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана