Што углова тиха сета
Ко лед - чипка дистанцом зна да рани
То траве мекотом свом:застани.
Што тишина вара
Што пурпур - ружу укус суза је срео
И дијамант сјајем што посеца
То трепти бреза бели вео.
Зато што сутон је благ
А сунце - смрт крије
Зато што истих свећа модрих рој
Истог сребра бездан лије.
