Textual description of firstImageUrl

Раденко Настић | III



Што шушти свила црна
Што углова тиха сета
Ко лед - чипка дистанцом зна да рани
То траве мекотом свом:застани.

Што тишина вара
Што пурпур - ружу укус суза је срео
И дијамант сјајем што посеца
То трепти бреза бели вео.

Зато што сутон је благ
А сунце - смрт крије
Зато што истих свећа модрих рој
Истог сребра бездан лије.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана