Папирна балерина
И паучина мазношћу свиле
Дуж полица се распреда.
Била је ноћ
И завесе размакнуте
И молио је: нека уђе
И светлост се неземаљска лила.
И опет ће озарењем кротак
У прашину дневних паравана
И балерина ће опет стајати
Испред огледала уплакана.