На позорници завеса крута
У оку магле сиве
На длану дугме с капута.
Сву ноћ падају кише
И туга се низ окна лије
То срце вара – касно чух
А срце крије, крије.
Раденко Настић – I
На позорници завеса крута
У оку магле сиве
На длану дугме с капута.
Сву ноћ падају кише
И туга се низ окна лије
То срце вара – касно чух
А срце крије, крије.
