Раденко Настић – I

Светла се гасе
На позорници завеса крута
У оку магле сиве
На длану дугме с капута.

Сву ноћ падају кише
И туга се низ окна лије
То срце вара – касно чух
А срце крије, крије.

 Раденко Настић   

ПОДЕЛИ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter