Раденко Настић | I | Поезија суштине

Светла се гасе
На позорници завеса крута
У оку магле сиве
На длану дугме с капута.

Сву ноћ падају кише
И туга се низ окна лије
То срце вара – касно чух
А срце крије, крије.

Раденко Настић

Рекли су о поезији

Постоји тек једна њена сигурна норма, тек један здрав икаровски циљ и, истовремено, недодирљив гранични стуб и забрана: једноставност обичног говора. Живи само на путу ка тој равњачи. Падне ли на њу, испари.

Око свакодневног језика плете мрежу несамовољне завере, као око своје муве карикатура. И кршење његових закона зауставља: после духа, пре злочина…

Поезија је најкраћи међу заобилазним путевима којима реч иде на састанак са светом, реч коју је живот отерао од куће, а она сад покушава да јој се изокола врати. А песма? Песма је монденско излетиште у коме се повремено, тајно, уз посредовање песника - сведока, невино састају реч и живот у намери да се измире.

Миливоје Пејчић

Раденко Настић | I

Мисао дана

Рекли су о поезији

Поезија суштине

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Поезија суштине