Ноћу низ улице градске на прстима носим месец
и тугу остављам под прозорима изгубљених жена.
Дао бих све а ништа немам.
Глад ми је бескрајна а руке вечно празне.
… У априлске ноћи ја сам месечар пијани
од месеца пуног душа ми се жути
у чежњу цветова рани,
а кад усним
плашим се да ме не сахрани
визија неке жене и тамни собни кути.
… Чудни су априлски дани
изгубио сам појам времена на плавом кругу неба,
на длану боре оцртавају пређене путеве.
на огледалу спазих јесен и лишће у језеру очију.
... Не плачем:
око мене шуме бесмртне строфе љубави;
још једну песму,
мала рађајућа птица сутра ће ме натпевати
и ја ћу утонути у црне шуме пролазности…
