али ми цветови измичу и испадају.
А ти седиш ту, и посматраш ме кришом
из кутова твојих будних очију,
Питај оне очи које кују мрачне завере
ко је томе крив.
Покушавам да певам, али узалуд.
На уснама твојим крадом дрхти осмех;
запитај га зашто није успела песма моја.
Нека ти усне под заклетвом кажу
како ми се глас изгубио у ћутању
као пјана пчела у лотосовом цвету.
Вече је,
и време да цвеће затвори чашице своје.
Допусти ми да седим поред тебе,
и да усне моје врше посао
који се може вршити само
у ћутању и у благој светлости звезда.
• Превод Давид Пијаде
