Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ГРАДИНАР 3

У зору бацих своју мрежу у море.
Из мрачних дубина извукох ствари чудноватога
изгледа и ретке лепоте ‒ једне су личиле на осмехе,
једне су сјале као сузе, а једне су биле румене као
образи у невесте.

Када се вратих дома са бременом свога дана,
сеђаше моја драга у врту и кидаше лено листиће
некога цвета.

Оклевао сам неко време, и онда јој положих пред
ноге све што улових, па чеках мирно.

Поглед јој паде на то, и она рече "Какве су ово
чудновате ствари? Не знам чему могу да користе".

Ја приклоних стидљиво главу, па помислих: "За
све то се нисам борио, нити сам купио на тргу; то
није прави дар за њу".

И онда стадох да бацам целу боговетну ноћ једно
по једно на улицу.

У зору дођоше путници, покупише све и понесоше у
туђе земље.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des