Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ЧИНИ МИ СЕ...




Чини ми се да сам те морао волети на безброј начина, безброј пута,
У животу након живота, у добу након доба, заувек.
Моје опчињено срце је направило и изнова створило огрлицу песама
Прими је као дар и носи око врата на своје различите начине
У животу након живота, у добу након доба, заувек.

Када год чујем старе приче о љубави, то је вековима стар бол,
Та стара прича о раздвојености или заједничком животу,
Као што увек гледам изнова у прошлост, на крају увек ти искрснеш
Прекривач сјаја поларне звезде која исијава кроз таму времена:
Постајеш симбол онога што се памти заувек.

Ти и ја плутамо на овом млазу који долази из извора
Срца времена љубави једног према другом.
Играли смо уз милион других љубавника, делећи исту
Стидљиву драгост због састанка, исте потресне сузе растанка –
Стара љубав, али у облику који се рађа и рађа увек изнова.

Данас је та сила пред твојим ногама, пронашавши свој крај у теби,
Љубав човека свих времена, прошлости и вечности:
Универзална срећа, универзална туга, универзални живот.
Сећања на све љубави спајају се са овом нашом љубављу –
И песме свих песника, прошлости и вечности.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана