slike pesnika

Светислав Стефановић – ПОСЛЕДЊЕ СУНЦЕ



По подне око четири тога дана,
краљ стари прође с два три члана свите
бодећ' се кроза коморџијске рите. —
Све очас би кô ход палих титана;

безмерно једно Величанство Беде. —
Још педаљ неба, стопа земље наше.
С нечег од бола већег срца сташе.
И душе сред ко самрт кише бледе.

Последње српско сунце спустило се,
да на растанку свог краља целива.
И паде, ту, за крајње српске косе,

скотрљало се ко бачена круна. —
Журно се неба заклапају сива:
Дрим сикће као змија смрти пуна.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Родољубива поезија

Најбоља родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта