slike pesnika

Светислав Стефановић – ПОСЛЕДЊЕ СУНЦЕ



По подне око четири тога дана,
краљ стари прође с два три члана свите
бодећ' се кроза коморџијске рите. —
Све очас би кô ход палих титана;

безмерно једно Величанство Беде. —
Још педаљ неба, стопа земље наше.
С нечег од бола већег срца сташе.
И душе сред ко самрт кише бледе.

Последње српско сунце спустило се,
да на растанку свог краља целива.
И паде, ту, за крајње српске косе,

скотрљало се ко бачена круна. —
Журно се неба заклапају сива:
Дрим сикће као змија смрти пуна.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.