slike pesnika

Светислав Стефановић – ПОСЛЕДЊЕ СУНЦЕ



По подне око четири тога дана,
краљ стари прође с два три члана свите
бодећ' се кроза коморџијске рите. —
Све очас би кô ход палих титана;

безмерно једно Величанство Беде. —
Још педаљ неба, стопа земље наше.
С нечег од бола већег срца сташе.
И душе сред ко самрт кише бледе.

Последње српско сунце спустило се,
да на растанку свог краља целива.
И паде, ту, за крајње српске косе,

скотрљало се ко бачена круна. —
Журно се неба заклапају сива:
Дрим сикће као змија смрти пуна.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта