Твоја наранџаста коса у празнини света, У празнини тешких стакала тишине
И од сене где моје голе руке траже сва твоја лица.
Облик твога срца је варљив
И твоја љубав налик мојој изгубљеној жељи
О уздаси од амбре, сање и погледи.
Али ти ниси вазда била уза ме. Моје сећање
Још увек у тами јер виде где долазиш
И одлазиш. Време се служи речима као љубав.
