једна једина кап мјесечине у трави,
идући остављају двије сјене здружене,
једно једино сунце празно у некој постељи.
Од свих истина изабрали су дан:
не свезаше се нитима него мирисом
и нису разбили ни мир, ни ријечи.
Срећа је прозирни торањ.
Зрак и вино иду с двоје љубавника,
ноћ им поклања своје сретне латице,
они имају право на све каранфиле.
Двоје сретних љубавника немају краја ни смрти,
рађају се и умиру више пута док живе,
имају вјечност природе.
Са шпанског превео Звонимир Голоб