Textual description of firstImageUrl

Пабло Неруда | СОНЕТ бр. 48



Двоје срећних љубавника само су један хлеб,
једна једина кап месечине у трави,
идући остављају две сенке здружене,
једно једино сунце празно у некој постељи.

Од свих истина изабрали су дан:
не свезаше се нитима него мирисом
и нису разбили ни мир, ни речи.
Срећа је прозирни торањ.

Ваздух и вино иду с двоје љубавника,
ноћ им поклања своје срећне латице,
они имају право на све каранфиле.

Двоје срећних љубавника немају краја ни смрти,
рађају се и умиру више пута док живе,
имају вечност природе.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана