у оштрој и валовитој ријеци жена,
плетенице, очи тек утонуле,
јасне ноге што посрћу пловећи у пјени.
Одједном ми се учини да спазих твоје нокте,
дугуљасте, утекле, нећаке неке трешње,
затим твоја је коса што пролази и чини ми се
да видим како у води твој лик од ломаче гори.
Гледах, али ниједна не имаде куцај твог срца,
свјетло и мрачну глину из шуме коју си донијела,
ниједна није имала твоје малене уши.
Ти си јасна и потпуна и једина међу свима
и тако с тобом идем прелазећи и љубећи
широки Мисисипи женственог ушћа.
Са шпанског превео Звонимир Голоб