и улицама ходам не хранећи се, тих,
крух ми не даје снагу и збуњује ме зора,
тражим текући звук твојих корака у дану.
Изгладњео сам за твојим смијехом што клизи,
за твојим рукама боје бијесне житнице,
гладан сам блиједог камена твојих ноктију
желим ти јести кожу од нетакнута бадема.
Желим јести муњу изгорјелу у твојој љепоти,
нос који влада на твоме охолом лицу,
желим јести несталну сјену твојих трепавица
и гладан идем и враћам се њушећи сумрак,
тражећи те, тражећи твоје топло срце
као нека пума у самоћи Квитратуе.
Са шпанског превео Звонимир Голоб