Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Оливера Шестаков | ТАКО БИХ ЖЕЛЕЛА




Да из беоњача ми плави ириси
и љиљани бели никну,
као у башти мог детињства.
Да могу да постанем ветар,
нежни лахор, што образе
и голе руке милује,
врело чело хлади,
бриге у боре усађене, глади.

А сутра бих желела, кошава
немирна београдска да будем,
што гране храстова и липа повија,
косе девојачке мрси,
хаљине им подиже без срама,
шешире у висине носи,
судбини пркоси.

А дивно би било да, бар на један дан,
будем топла летња киша,
пљусак што дугог августовског послеподнева
падне изненада да улице умије
и прашину са сеоских путева упије,
угаси жеђ цветовима,
што од врелине главице савише,
и влажним, дугим прстима,
са образа сузе брише.

Или можда понекад,
да будем олуја страсна,
што са громовима разговара,
с муњама другује, с облацима
црним далеко путује.
Снагу и моћ природе
људима показује,
да не забораве шта она значи,
када на трен наивно помисле,
да су од ње јачи.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта