Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Обрен Ристић | НИ ДАНА БЕЗ ПОЗОРИШТА



             Зорану Радмиловићу

Највећа сцена је она на коју пресели
Се ти у дивоти небеској као насред Агоре
Тамо где смерно играју око ватре сви весели
Цареви војсковође и цела свита Тек горе

И мајстори испод брка стреле одапињу
Благе што милују се као мирног мора вали
А црни снег пада на нашу Крајину
И Ртањ светила гаси као за фајронт Али

Ни дана једног без позоришта нека не буде
Јер снег црни пада на Крајину и смех
Твој у клупко леди се са кикотом дворске луде

Да ноћ бескрајну васкрсне на прагу Грех
Далеких предака наших из снежних висина
У некој новој игри препозна истина


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта