slike pesnika

Обрен Ристић | НИ ДАНА БЕЗ ПОЗОРИШТА



             Зорану Радмиловићу

Највећа сцена је она на коју пресели
Се ти у дивоти небеској као насред Агоре
Тамо где смерно играју око ватре сви весели
Цареви војсковође и цела свита Тек горе

И мајстори испод брка стреле одапињу
Благе што милују се као мирног мора вали
А црни снег пада на нашу Крајину
И Ртањ светила гаси као за фајронт Али

Ни дана једног без позоришта нека не буде
Јер снег црни пада на Крајину и смех
Твој у клупко леди се са кикотом дворске луде

Да ноћ бескрајну васкрсне на прагу Грех
Далеких предака наших из снежних висина
У некој новој игри препозна истина


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта