Стресли су небо
Попадали Богови
Међу људе
Прозеблим ципелама
Тресачи котрљају
Њихове главе
Мислећи да ће довека
Мрзлих руку
Играти се ватре
Прашина окупи
Крв да је скрије
Да не окаља
Језик што је створи
Пуне вере
Да ће поново
Гледати људе
У камену
Трагови постоје
Без очију
И зборе