Немања Вељовић – БЕСМИСАО

Окрњене мисли
У запеклим корицама
Туку о лобању

Траже слободу
Својим бегом
Крадући повици
Крајеве тишине

Рукама провирују
У свој бесмисао

Уврх грла
Додирују реч

 Немања Вељовић   

Facebook Twitter Linkedin Pinterest
ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ