под којим тешко чезнем ја,
кроз ноћ бистру док небом језде
и сребрн месец међ' њима сја.
И ја кроз освит часа касног
гледам дуго к небеском своду,
мислим на вас, срца ми часног
и нашу звездану певам оду.
Светла даљина вечерас слути
да душе се моје шире крила,
о љубави шапћу млечни пути
и узносе их вама мила.
Мутне од њих беже сене
и анђела белих завија глас,
Господ милосни одреди мене
да вечно љубим само вас.