кроз мој сан била,
чедна се коса њена
у нереду растурила.
Верне сузе две
с давног навиру лица,
прозирно их крије
дуго крило трепавица.
Из празног је доба
у чији суморни свод
бела душа спава.
Залази између соба
у којим слуте вод
мртва свитања плава.
Небојша Бошковић – УСПОМЕНА
кроз мој сан била,
чедна се коса њена
у нереду растурила.
Верне сузе две
с давног навиру лица,
прозирно их крије
дуго крило трепавица.
Из празног је доба
у чији суморни свод
бела душа спава.
Залази између соба
у којим слуте вод
мртва свитања плава.
