slike pesnika

Небојша Бошковић | УСПОМЕНА



Ноћас је мила сена
кроз мој сан била,
чедна се коса њена
у нереду растурила.

Верне сузе две
с давног навиру лица,
прозирно их крије
дуго крило трепавица.

Из празног је доба
у чији суморни свод
бела душа спава.

Залази између соба
у којим слуте вод
мртва свитања плава.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта