кроз мој сан била,
чедна се коса њена
у нереду растурила.
Верне сузе две
с давног навиру лица,
прозирно их крије
дуго крило трепавица.
Из празног је доба
у чији суморни свод
бела душа спава.
Залази између соба
у којим слуте вод
мртва свитања плава.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...