кроз мој сан била,
чедна се коса њена
у нереду растурила.
Верне сузе две
с давног навиру лица,
прозирно их крије
дуго крило трепавица.
Из празног је доба
у чији суморни свод
бела душа спава.
Залази између соба
у којим слуте вод
мртва свитања плава.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Где ми је мир Непробојни мир Гвоздена јабука Теме ми је стаблом пробила Глоћем га Вилице сам оглодао Лишћем ме оковала Брстим га Усне сам об...