Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Небојша Бошковић | СУДБА



Дотакла ме у мислима сена
много туге која ми је дала,
венула је к’о од вала
да бела се дели пена.

У болном је изустила тону
танка лира да везује нас,
разносио њен је далек глас
пусто ветар у сивом сутону.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта