много туге која ми је дала,
венула је к’о од вала
да бела се дели пена.
У болном је изустила тону
танка лира да везује нас,
разносио њен је далек глас
пусто ветар у сивом сутону.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...